Probiotici: šta su, kako deluju i koji su najbolji za zdravlje creva

,

Ljudsko telo prirodno sadrži trilione mikroorganizama koji čine mikrobiom, čiji se najvažniji deo  nalazi u crevima. Ovi mikroorganizmi učestvuju u varenju, imunitetu i mnogim drugim funkcijama organizma.

Nisu svi mikroorganizmi korisni — neki mogu biti štetni. Probiotici pomažu da se održi ravnoteža između „dobrih“ i „loših“ bakterija. Dobre bakterije se vezuju za sluzokožu creva, “takmiče se” sa štetnim bakterijama za prostor i hranljive materije i proizvode supstance koje onemogućavaju njihov rast.

Probiotici se mogu naći u:

▶ dodacima ishrani (kapsule, prah, kapi)

▶ mlečnim proizvodima

▶ fermentisanoj hrani

Kako deluju probiotici u crevima?

Glavna uloga probiotika je da pomognu u uspostavljanju ravnoteže u crevnoj flori i spreče stanje poznato kao disbioza - neravnoteža ili manjak korisnih mikroorganizama u našim crevima.

✔️obnavljaju korisne bakterije u crevima

✔️pomažu normalnu peristaltiku (rad creva) i formiranje normalne stolice

✔️sprečavaju razmnožavanje štetnih mikroorganizama

✔️poboljšavaju varenje i apsorpciju hranljivih materija

✔️jačaju imuni sistem

Koji su najbolji probiotski sojevi?

Važno je naglasiti da nisu sve probiotske bakterije iste — različiti sojevi imaju različite efekte.

Neki od najčešće proučavanih i preporučenih probiotskih sojeva su:

⇛rod Lactobacillus, uključujući L. acidophilus, L. rhamnosus, L. casei i L. plantarum

⇛rod Bifidobacterium, uključujući Bifidobacterium longum i Bifidobacterium breve

Kada se preporučuje uzimanje probiotika?

Svakodnevne stvari poput stresa i izbora hrane mogu narušiti zdravlje naših creva, a probiotici mogu pomoći u obnavljanju ravnoteže dobrih i loših bakterija. Probiotici se posebno preporučuju osobama koje imaju neuravnoteženu ishranu, često su pod stresom ili konzumiraju malo vlakana.

Probiotik možete uzeti i:

 ❗tokom i nakon terapije antibioticima
 ❗kod nadutosti, gasova i lošeg varenja

 ❗ kod dijareje ili zatvora

 ❗kod sindroma iritabilnog kolona(IBS)

Probiotici su dostupni bez recepta u apotekama. Dolaze kao dodaci ishrani (kapsule, tečnosti ili prah).

Vaš farmaceut vam može pomoći da izaberete odgovarajući proizvod za vaše potrebe.

Kako izabrati najbolji probiotik?

Prilikom izbora probiotika obratite pažnju na:

✔️ broj CFU kultura

✔️ jasno označen soj

✔️ gastrorezistentnu kapsulu

✔️ prisustvo prebiotika

✔️ stabilnost proizvoda

Dobar probiotik ima dovoljan broj živih kultura

Količina probiotskih bakterija u kapsuli probiotika izražava se u CFU (colony forming units). Kvalitetni proizvodi najčešće sadrže najmanje 1 do 10 milijardi CFU po dozi, dok neki specifični proizvodi mogu imati i više, u zavisnosti od namene.

Dobar probiotik ima jasno navedene sojeve bakterija

Na deklaraciji treba da budu precizno navedeni rod, vrsta i soj (npr. Lactobacillus rhamnosus GG), jer efekti zavise od konkretnog soja, a ne samo od vrste.

Dobar probiotik sadrži više različitih sojeva

Formule sa više probiotskih sojeva mogu pružiti širi spektar delovanja, u zavisnosti od potreba korisnika.

Dobar probiotik ima dodatak prebiotika

Kvalitetni probiotici često sadrže i prebiotike (npr. inulin, fruktooligosaharidi), koji služe kao “hrana” za dobre bakterije i pomažu njihov rast i aktivnost.

Dobar probiotik je gastrorezistentan

Tehnologija zaštite bakterija – kapsule sa produženim oslobađanjem ili gastrorezistentne kapsule pomažu bakterijama da prežive prolazak kroz želudačnu kiselinu i stignu do creva- ciljnog mesta gde ispoljavaju svoju aktivnost.

Čuvan je na ispravan način

Stabilnost i način čuvanja – neki probiotici zahtevaju čuvanje u frižideru, dok su drugi stabilni na sobnoj temperaturi. Važno je pratiti uputstvo proizvođača kako bi se očuvala aktivnost bakterija.

Probiotici i antibiotici

Probiotici i antibiotici se često koriste zajedno, jer antibiotska terapija osim štetnih može smanjiti i broj korisnih bakterija u crevima. Zbog toga se tokom i nakon antibiotske terapije često preporučuje uzimanje probiotika, kako bi se pomoglo obnavljanje crevne flore i smanjio rizik od dijareje, nadutosti i digestivnih tegoba.

Posebno se izdvajaju probiotski sojevi poput Lactobacillus rhamnosus GG i Saccharomyces boulardii, koji su među najviše proučavanim kada je reč o primeni uz antibiotike.

❗ Probiotike je najbolje uzimati sa vremenskim razmakom od najmanje 2 sata nakon antibiotika, osim kod kvasca Saccharomyces boulardii, koji nije osetljiv na dejstvo antibiotika.

Nakon završetka terapije, preporučuje se nastavak uzimanja probiotika još najmanje 1–2 nedelje radi lakšeg obnavljanja mikrobioma creva.

Prirodni izvori probiotika

Probiotike možemo uneti u manjim koncentracijama iz fermentisane hrane i pića, uključujući:

jogurt i kefir, sveži sir, kiselo mleko, miso supu, kombuhu, kiseli kupus ili kimči, kisele krastavce i rasol

Imajte na umu da proces obrade hrane ponekad može uništiti ove prirodne probiotike, pa na nalepnici potražite oznaku za “žive i aktivne kulture“.

Najčešća pitanja o probioticima

Kako da znam da li probiotik deluje?

Ako uzimate probiotike sa određenim ciljem i oni deluju, trebalo bi da primetite poboljšanje. Na primer, ako ih uzimate zbog zatvora ili dijareje, trebalo bi da primetite da se stolica reguliše.

Važno je da ih uzimate redovno i u preporučenoj dozi kako biste mogli pravilno proceniti njihov efekat.

Da li želudačna kiselina uništava probiotike u kapsulama?

Ne ako su kapule kvalitetne i dobro napravljene. Osnovne ili loše formulisane kapsule mogu učiniti bakterije osetljivim na želudačnu kiselinu. Ali visokokvalitetne kapsule, koriste napredne sisteme isporuke kako bi zaštitile žive mikrobe dok ne stignu do vaših creva

Da li probiotici mogu izazvati dijareju, zatvor ili bol u stomaku?

Veoma retko. Većina probiotskih sojeva koje nalazimo u probiotskim suplementima imaju dugu istoriju bezbedne upotrebe u hrani ili su to mikroorganizmi koji normalno kolonizuju zdrav gastrointestinalni trakt. Iz tih razloga, uobičajeni probiotici - kao što su Bifidobacterium i članovi porodice Lactobacillaceae - verovatno neće imati neželjene efekte kod zdravih ljudi. Neželjeni efekti probiotika, poput gasova i nadutosti, obično su blagi i nestaju nakon nekoliko dana.*

*Guarner F, Sanders ME, Szajewska H, Cohen H, etc. World Gastroenterology Organisation Global Guidelines. Probiotics and prebiotics external link disclaimer. World Gastroenterology Organisation, 2023:1-52.

Kako i koliko dugo se piju probiotici?

Probiotici se najčešće uzimaju jednom do dva puta dnevno, prema preporuci proizvođača ili savetima lekara i farmaceuta. Da bi imali najbolji efekat, važno je uzimati ih redovno i dovoljno dugo. Kod blažih digestivnih tegoba probiotici se obično koriste najmanje 2 do 4 nedelje, dok se tokom i nakon terapije antibioticima preporučuje primena tokom cele terapije i još najmanje 1–2 nedelje nakon njenog završetka. Kod hroničnih tegoba, poput sindroma iritabilnog creva (IBS), probiotici se mogu koristiti i duže, uz savet stručnog lica.

Da li se probiotik pije pre ili posle jela?

Postoje različita mišljenja kada se radi o probioticima i hrani.  Neki stručnjaci savetuju uzimanje uz obrok ili neposredno nakon njega, kako bi dejstvo želudačne kiseline na probiotik bilo slabije. Drugi preporučuju uzimanje pre spavanja, jer je tokom noći crevna peristaltika sporija i probiotske bakterije mogu lakše “delovati”.  

Ipak, o svemu tome ne morate brinuti. Gastrorezistentne kapsule dobro čuvaju probiotske bakterije i omogućavaju da one dospeju na ciljno mesto.

Pogledajte uputstvo na nalepnici i držite se preporučenog načina uzimanja. Ako nije naglašeno konkretno vreme uzimanja u odnosu na hranu, uzmite probiotik onda kada je vama najlakše. Vreme uzimanja probiotika može biti važno iz praktičnog razloga — uzimanje u isto vreme svakog dana olakšava redovnu primenu i povećava verovatnoću da će se postići pun efekat probiotika.

Izbegavajte:

✖️uzimanje probiotika zajedno sa vrućim napicima ili alkoholom

✖️uzimanje probiotika zajedno sa antibiotikom

✖️ previse prerađene hrane, gaziranih napitaka, slatkiša

Podrška varenju i crevnoj ravnoteži uz Esenbak probiotike

Esenbak probiotici formulisani su da pruže podršku osobama koje imaju dijareju, zatvor, nadutost, gasove i bolove u stomaku povezane sa narušenom crevnom florom. Pažljivo odabrane probiotske kulture pomažu obnavljanje ravnoteže dobrih bakterija u crevima, doprinose pravilnijem varenju i mogu pomoći regulaciji stolice nakon terapije antibioticima, stresa ili nepravilne ishrane. Zahvaljujući savremenim formulacijama koje štite probiotske kulture tokom prolaska kroz želudac, Esenbak probiotici pružaju ciljanu podršku zdravlju digestivnog sistema kod odraslih i dece. Iz porodice Esenbak probiotika izdvajamo: 

EsenBak® Direct Ultra Strong sinbiotik

✔️Rešava probleme sa stomakom u roku od 3 dana

✔️8 Probiotskih sojeva

✔️50 milijardi dobrih bakterija

✔️3 različita prebiotika

✔️Prijatan ukus sa aromom brusnice